|
Biomasa
Održivost proizvodnje i potrošnje je jedno od ključnih načela održivog razvoja. Danas, kada količina organskog otpada nezadrživo raste, neophodno je shvatiti da taj otpad zapravo može da predstavlja i izvor energije. Neadekvatno zbrinjavanje čvrstog otpada može imati negativan uticaj na osnovne segmente životne sredine (vazduh, voda i zemljište), a samim tim i na zdravlje stanovništva.
Prirodni resursi (nafta, ugalj, prirodni gas) su nedovoljni da zadovolje potrebe ljudi za električnom i toplotnom energijom jer su njihovi izvori ograničeni. Emisijom velike količine ugljen-dioksida u atmosferu, prilikom sagorevanja tečnih i gasovitih goriva zagađuje se životna sredina. Budućnost leži u obnovljivim izvorima energije (OIE) koji su svuda oko nas. Upotrebom biomase, pre svega iz poljoprivrednog otpada, smanjila bi se potreba države za uvozom energenata, zaštita životne sredine bi se podigla na veći nivo, privreda bi napredovala, smanjila bi se nezaposlenost u seoskim sredinama i sprečila migracija stanovništva iz ovih krajeva.
Srbija nema sopstvenih energenata u onoj količini koje bi zadovoljile njene potrebe (mnoge energente zbog nedostatka mora da uvozi), ali se zato procenjuje da ima velike energetske potencijale obnovljivih izvora energije (OIE) pre svega u biomasi.
Evropska unija je 2001. godine usvojila Deklaraciju o obnovljivim izvorima (2001/77/EC) koja predstavlja obavezu za zakonodavstva zemalja-članica Evropske unije, u smislu povećanja udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije. Evropska unija je sebi postavila za cilj da učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uveća sa 15 odsto koliki je bio u 2002.godini, na 22.1 odsto do 2010. godine.
Svesna značaja obnovljivih izvora energije, Republika Srbija je potpisala pristupnicu Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju – IRENA (INTERNATIONAL RENEWABLE ENERGY AGENCY), na Osnivačkoj konferenciji u Bonu, održanoj od 25.-27. januara 2009.godine.
Srbija sa površinom od 88 361 Km2, od čega je šumom pokriveno oko 24 000 Km2 dok je oko 45 000 Km2 poljoprivredno zemljište, ima izuzetno velike energetske potencijale u biomasi. Energija koja bi se mogla dobiti korišćenjem ovog izvora je 2,68 miliona tona ekvivalentne nafte, koja bi uštedela oko 60 miliona evra godišnje na račun uvoza.
Kompanija XL Australia, pored sistema za tretman otpadnih voda, u mogućnosti je da reši problem otpada koji ekonomski opterećuje mnoge kompanije i ima štetno delovanje na životnu sredinu. U ponudi su sistemi za energetsko iskorišćavanje otpada. Mogućnosti primene su sledeće:
- Mesna i prehrambena industrija
- Klanice
- Prerada kože
- Postrojenja za tretman otpadnih voda, zbrinjavanje mulja i plutajućeg otpada
- Zbrinjavanje većeg dela komunalnog otpada
- Zbrinjavanje organskog i ambalažnog otpada
- Upotreba otpada i biomase kao energenta
Princip rada je takav da se definišu tehnološka rešenja u skladu sa potrebama korisnika, a ne koriste se tipska rešenja kojima se korisnik mora prilagođavati. Ovo omogućava optimalno funkcionisanje postrojenja za sagorevanje, kao i optimalno korišćenje energije generisane u procesu u cilju smanjenja proizvodnih troškova i povećanja konkurentnosti kompanije.
Polazeći od činjenice da otpad iziskuje dodatna sredstva za njegovo zbrinjavanje, projektovano je rešenje koje koristi otpad i biomasu kao gorivo. Kod naših postrojenja nije potrebno korišćenje plina ili lož ulja za spaljivanje otpada. Tu funkciju pomoćnog goriva ima biomasa, a glavno gorivo je nekompozitni otpad.
Evropske norme u ovoj oblasti postavljene su kao uslov za realizaciju konstrukcije, prvenstveno kada su granične vrednosti emisija u pitanju, ali i preporuke za materijale koji se koriste u izgradnji uređaja (eliminisanje azbesta i sl.).
Postrojenja 300-500kw
Ova postrojenja za termičko iskorišćavanje otpadne biomase iz klaonica i srodnih pogona u mogućnosti su da sagore 500-1500kg/dan. Period rada uređaja je 10-24 sati dnevno. Svako postrojenje se konstruiše namenski prema potrebama korisnika i vrsti goriva koje će se koristiti. Gorivo koje se može koristiti u ovim uređajima je životinjski, drvni, poljoprivredni i komunalni otpad, te svi srodni materijali i nusproizvodi. Postrojenja su mala, fleksibilna i prilagodljiva za iskorišćavanje dobijene toplotne energije za grejanje i hlađenje. Ova postrojenja su idealna za objekte gde postoji generisanje životinjskog otpada, a istovremeno postoje potrebe za grejanjem ili hlađenjem. Ekonomska isplativost uređaja, odnosno povraćaj investicije je u roku od jedne do tri godine u zavisnosti od postojećih troškova energije i zbrinjavanja otpada.
Postrojenja 2-4,5 MW
U sklopu razvoja koncipirana su postrojenja i do 20MW snage. Do danas su u celosti razvijena postrojenja za spaljivanje otpada i kotlovi na biomasu snage 2-4,5MW. Jedan broj takvih postrojenja je proizveden i pušten u rad. Ovi uređaji su predviđeni za veća industrijska postrojenja, kao i za toplifikaciju gradova i naselja. Posebno su razvijena rotacijska postrojenja za otpad sa velikim sadržajem vlage. Ova postrojenja konceptualno su predviđena za kogeneraciju i mogu se koristiti za simultanu proizvodnju toplotne i električne energije uz mogućnost iskorišćavanja toplotne energije i za hlađenje.
Za potrebe proizvodnje električne energije razvijena su rešenja sa korišćenjem ORC (Organic Rankine Cycle), kao i rešenja sa utilizacijskim parnim kotlom koji koriste turbinska postrojenja ili parne motore za proizvodnju električne energije. Sa ovakvim postrojenjima projektovana je energana preduzeća ESCO Eco energija Livno gde je prva faza puštena u rad. Ukupna predviđena snaga energane je 9,8 MWt i 3 Mwe.
Ekonomski efekti posebnog iskorišćavanja otpada iz industrije su nedvosmisleni i mogu osigurati nove prihode, a ne samo smanjiti rashode vezane za zbrinjavanje otpada i energente.
Postrojenja 0,6 – 1 MW
Postrojenja ovih kapaciteta optimalna su za korisnike koji proizvode otpad u količini do 3t dnevno, a imaju i potrošnju električne energije i tople vode. Dakle, ista su predviđena za kogeneracijsku proizvodnju, pa čak i trigeneracijsku. Dobijena energija može se koristiti za stakleničku i plasteničku proizvodnju, grejanje objekata i sanitarne tople vode, te proizvodnju električne energije za rashladne sisteme.
Ovakva rešenja se smatraju optimalnim kao dodatna postrojenja u okviru regionalnih sanitarnih deponija komunalnog otpada gde bi se ista koristila za zbrinjavanje animalnog i srodnog otpada. Na taj način može se ostvariti veći benefit i dodatni prihod. Sva postrojenja mogu da se nadograde sistemima za tretman i monitoring hemijskih gasova i time dobiti spalionica otpada koja može zbrinuti do 80% problematičnog klaničnog komunalnog otpada.
Specificnost ovakvog postrojenja je u tehnološkom postupku gasifikacije otpada u kojem se zahvaljujući visokotehnološkim, a po okolinu potpuno bezbednim rešenjima razvija visoka temperatura u čijoj generaciji sve štetne materije učestvuju kao goriva i potpuno se neutrališu. Na ovaj način se dobija velika količina toplotne energije, a kroz dimnjak izlaze ekološki zadovoljavajuće supstance koje nisu štetne po životnu sredinu.
|
| |
| |
|
